Italija, kao Zemlja partner 86. Međunarodnog sajma poljoprivrede, koji je otvoren u subotu 11. maja u Novom Sadu, organizovala je seminar pod nazivom Inovativne tehnologije u poljoprivredi. Predstavnici LAG-a Bojan Kovač i Marija Pešić učestvovali su na seminaru, gde se između ostalog moglo čuti zbog čega su inovacije neophodne u ovoj oblasti privrede.
Domaćin seminara bila je Italijanska agencija za spoljnu trgovinu ITA, čija je direktorka Marina Skonjamiljo ukazala na značajan obim saradnje između Srbije i Italije.
– Na ovom sajmu zabeležili smo značajne rekorde, a iz Italije se, u okviru kolektivne izložbe koju organizuje Italijanska agencija za spoljnu trgovinu, na sajmu predstavlja čak 28 italijanskih kompanija. Naše prisustvo, ali i međunarodni karakter sajma, doprinose još značajnijoj saradnji između Srbije i Italije. Mi svake godine sprovodimo studiju u poljoprivrednom sektoru, zahvaljujući kojoj možemo da vidimo na koji način i u kojoj meri se sprovodi taj inovativni proces, odnosno proces modernizacije u srpskoj poljoprivredi, što nam pokazuje da u Srbiji postoji potreba za ovakvom vrstom informacija – rekla je Marina Skonjamiljo.
Franko Mancato, državni sekretar Ministarstva za poljoprivrednu, prehrambenu i šumarsku politiku i turizam republike Italije rekao je da je industrija 4.0 u Italiji u jakom porastu, te da ova zemlja ima snažno partnerstvo sa mnogim industrijama, među kojima je i Srbija.
– Italija je posebno zainteresovana za sektor poljoprivrede, a naročito želimo da otvorimo vrata malim i srednjim preduzećima. Mi smo ove godine započeli, a naredne ćemo i nastaviti kreiranje strategije za narednih 20 godina, u okviru koje će tehnologija biti važan aspekat u poljoprivredi. Takođe, kao sistem koji snažno podržava “Made in Italy proizvode”, razvoj istraživačke delatnosti i tehnologije biće odlučujući element, ne samo za kvalitet proizvoda u poljoprivredi, već i zbog toga što istraživanje i tehnologija moraju biti na zavidnom nivou. Želimo partnerstrva sa istraživačkim centrima širom Evrope, pa i u Srbiji, kako bismo podržali sve zemlje koji su sa nama na tom putu modernizacije u poljoprivredi – istakao je Mancato.
Kada govorimo o poljoprivredi kao razvojnoj šansi Srbije, onda govorimo o modernoj i razvijenoj poljoprivredi, istakao je Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva u vodoprivrede Srbije.
– Savremena poljoprivreda izložena je mnogim negativnim uticajima, kao što su klimatske promene i urbanizacija, na koje odgovor mogu da daju samo inovativna rešenja, koja u velikoj meri doprinose produktivnosti i povećanju kvaliteta proizvodnje – navodi Mahmutović.
Razvoj tehnologija u poljoprivredi biće u fokusu u narednom periodu kada je reč o kompanijama u srpskom agraru, rekao je Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.
– Značajno je reći da su kompanije iz prehrambenog sektora prve shvatile gde se standardi pomeraju, kojom brzinom i na koji način. Kada je ovaj sektor u pitanju, mi smo dominantno okrenuti evropskom tržištu, ali je evidentno da u Srbiji moraju da se dese značajne promene kako bismo ostali konkurentni. Imamo iskustvo, tradiciju u proizvodnji i kvalitetne proizvode. Ipak, ukoliko ne prihvatimo inovacije i promene koje se dešavaju na tržištu, u opasnosti smo da ti naši proizvodi ostanu kvalitetni samo u priči – rekao je Jovanović govoreći o značaju inovacija u poljoprivredi.
Posetioci seminara Inovativne tehnologije u poljoprivredi imali su priliku da vide i primere dobre prakse. Tako je Ina Punda iz FAO investicionog centra, predstavila primer Kazahstana, gde su zahvaljujući inovacijama i modernizaciji unapređeni lanci snabdevanja u proizvodnji mleka.
– Upravljanje malim proizvođačima je veoma izazovan posao i želeli smo da pronađemo rešenje za one poljoprivrede koje imaju veliki broj malih dobavljača, koji mogu biti isključeni iz lanca dostave, ukoliko nisu u mogućnosti da se usklade sa standardima – rekla je Ina Punde.
Ona je predstavila aplikacije Collect i Collect Mobile, koje omogućavaju svima da digitalizuju i prate svoj lanac dobavljanja.
– U Kazahstanu je upotreba ovih aplikacija bila od velikog značaja. Sve što je proizvođačima bilo potrebno jeste android uređaj, a same aplikacije su besplatne. Svaki poljoprivrednik ima mogućnost da sam podesi parametre koji ga zanimaju, a aplikacija onda prikuplja podatke o tome na kom je nivou higijena, šta nedostaje u proizvodnji i gde su potrebna dalja ulaganja i unapređenja. Benefiti korišćenja ove aplikacije su ogromni – uspostavlja se poverenje između partnera, poljoprivrednici mogu bolje da razumeju zahteve industrije, a imaju i tehnologiju koja im pruža rešenja za konkretne probleme – zaključila je Ina Punde.
Još jedan primer dobre prakse jeste kompanija Ferrero, o čemu je na seminaru govorio Frejzer Skot. On je istakao da ova kompanije proizvodi lešnike u šest zemalja sveta i ima više od 10.000 hektara zemlje na kojoj ih uzgajaju.
– U Srbiji imamo poljoprivredno gazdinstvo od 600 hektara i u poslednje dve godine počeli smo da radimo na saradnji sa drugim poljoprivrednicima, kako bismo vršili otkup njihovih lešnika i koristili ga za proizvodnju svojih proizvoda. U svom radu zaključili smo da 10-15 godina niko nije znao mišta o proizvodnji lešnika i šta je potrebno za njihov uzgoj. Zato smo razvili program za uzgajanje, kako bismo otkrili na koji način možemo da unapredimo proizvodnju ovog ploda. Radimo sa brojnim istraživačkim institutima, a istraživački rad u okviru Ferrero grupe podelili smo u šest podcentara. To su centri za genetiku, analitička pitanja, zaštitu od štetnih organizama i biljnih bolesti, centar za dobre poljoprivredne prakse i platforma za organsku proizvodnju – rekao je Skot.
Kako navodi, u okviru Centra za istraživanje sprovodi se 16 projekata koji se stalno menjaju, u okviru kojih pak postoje i brojni potprojekti.
– Cilj svega ovoga je da spoznamo koji su to najbolji načini za uzgoj lešnika, kako postupati u budućnosti i kako sarađivati sa drugim zemljama i poljoprivrednicima. Želimo da sakupimo sva znanja o lešnicima i dalje ga prosledimo partnerima sa kojima sarađujemo, kako bismo svi zajedno povećali učinak kada je reč o njihovoj proizvodnji – navodi Skot.
On dalje navodi da je cilj svake kompanije da ostvari zaradu.
– Ferrero kao kompanija želi da ostvari zaradu, ali želimo da budemo i inovativni, jer upravo uvođenje inovacija i dovodi do profita – objašnjava Frejzer Skot.
On je predstavio i dva projekta u kojima se ogleda uvođenje inovacija u proces proizvodnje lešnika. Jedan se, kako je rekao, odnosi na zavisnost uzgoja lešnika od vremenskih prilika, gde se prate različiti parametri i prikupljaju informacije, radi uzgoja što kvalitetnijeg lešnika. Drugi projekat odnosi se na upotrebu dronova u poljoprivredi.
– Hteli smo da razumemo rast svakog pojedinačnog drveta u rasadniku, odnosno voćnjaku. Zato koristimo dronove koji skeniraju teren, koriste infra-crvene skening sisteme i mogu da izbroje tačan broj lešnika na jednom drvetu. Samim tim, zahvaljujući dobijenim podacima, unapred možemo da predvidimo šta nas očekuje po pitanju roda, ali i da prilagodimo troškove i budemo održivi – ističe Skot.
Italijanska kompanija Geoplant Vivai posluje na međunarodnom tržištu već 40 godina, i bave se kako genetskim istraživanjima i inovacijama u ukrštanju različitih sorti, tako i inovacijama tehničko-agronomskog tipa, odnosno praćenjem različitih vrsta u voćnjacima, od samog početka uzgajanja jednog drveta.
– Srbija, imajući u vidu njen geografski položaj i klimatske uslove, na neki način i potcenuje svoj potencijal u oblasti poljoprivredne proizvodnje. Danas je vaša zemlja na međunarodnom tržištu glavni partner kada je reč o malinama i bobičastom voću, dosta je prisutna i sa jabukama, ali ima i veliki potencijal za uzgoj trešanja. Naime, ova vrsta je dosta složena što se tiče uzgoja i prezentacije, a danas imamo veliki broj proizvođača i ponuđača trešanja, koji imaju problem da zadrže određene cene na tržištu. Tu leži šansa Srbije gde može da se nametne kao važan ponuđač – rekao je Đanluka Pazi iz kompanije Geoplant Vivai.